EasyAssWriters

sej alo tu maj litl frend
kamkikaza nakorukusuki ali kad budeta čiatali nabacite malo džapaniz if ju no vot aj min

toliko toga imam za napisati ovdje ali sam tako hmmm............. pa mi se neda

nova na biciklu… osveženje pravo… ližem pičku, i okice mike, ne, nema tu ništa vulgarno, samo po naški, da kažem pičić, pusi, maca i slično nema snage više… i tako ona vozi trljajući klit i smeši se, i ja bih…
no, vatever, čopor xy-a spominje to na neki jebeni i prljavi način, i uživanje je njihovo samo u tih nekoliko centi i ne shvaćaju i ne doživljavaju celu stvar. štrc, štrc i nasilje i podčinjenost. i ne znaju da treba dati, i ne krivim ih toliko jer i xx-evi su se poremetili i prihvatili pogrešnu ulogu. nitko više ne shvaća slatkost čuvanja niti slatkost pravog predavanja. ne znaju čak ni animalno iskoristit, kad je već animalno. šuplje i prazno. i sad san ja zarobljen i jebe mi se…
ma serem, sve to vređa moju nežnu dušu, i nežnik ne reagira kako bi treba i nema ljubavi… možda i ima, ali malo kod drugih, a dobro znamo da su vazda drugi krivi…

Subota 24.rujna godinje Gospodnje 2005., odošmo da radimo u jedno manje mjesto, šta i kako sasvim nebitno. Radili smo tu i pola dana prodje kada se netko dosjeti da bi mogli da napravimo pauzu, možda da popijemo nešto ili čak pojedemo.
I došli smo u tu kuću sjeli, lagane šale i dosjetke evribori na svačijim kostima, ma baš se lijepo zabavljamo, tko bi rekao a dodjošmo da radimo, gdje je tu zabava :-):-)
ugledah djevojku jednu kako sjea s druge strane stola pozdravlja nas, lijepa djevojka, simpatična ali ne to nije ona. Ni nekoliko trenutaka nije prošlo kada sam je ugledao kako izlazi, oko mene muk, nišza ne čujem, ništa ne vidim. Samo nju.
Vrijeme je prolazilo meni se, a bjahu sve zbunjeniji i zbunj...
Kada mi ji prišla i zamoljela me da joj dodam sok ostao sam ukočen, ja sam još uvijek bio u nekom filmu gdje se nas dvoje već volimo i planiramo kako osnovati obitelj. kada me opet zamolila, pogledao sam je ali nisam mogao ništa da rečem, otvorio sam usta i promucao par samoglasnika, utom je ona sama uzela sok naravno napila se, čudno me pogledala i otišla, mislim da je u tom trenutku bila moja jer dok su svi gledali u mene, smijali se meni ona je odlazeći okrenula glavu lagano, pogledala me i lagano se nasmiješila kao što ekoh bila je moja što je bilo sasvim u redu jer i ja sam bio njen na prvi pogled.
Vrijeme je prolazilo, bio je trenutak da se krene raditi. Pozdravišmo se ali ne upitašmo jedno drugo za ime. Radilo se i maštalo, predbacivao sam sebi zašto nisam još malo više razgovarao s njom ili zašto je barem nisam upitao kako se zove, ah koji sam sam ja kreten.
Nedugo zatim nemoguće se dogodilo. Ona nazovimo je Pokahants, jer je djevojka jednostavno bila dostojna tog imena je zajedno sa svojojom prijateljicom došla da radi, jebote pa jesam i ja sretan.
Radili smo tako, malo se šupali ništa ozbiljno, nasmijah je par stotina puta da budem skroman. No u jednom trenutku rekoh JE LI TAKO LJUBAVI?, naravno omače mi se ali uslijedi i odgovor JESTE LJUBAVI, reče ona pogleda me i nasmješi se jaj koji osmijeh jebote pišem ovo i vidim ju. Primila se, a i saznao sam joj ime zvale se Ljubav mada su je neki zvali i Mia što vjerojatno u nekom jeziku znači i MOJA, a i jeste bila je moja.
Tu dan tek počonje ali moja priča završava, tj. prvi dio. Do idućeg puta vaya con dios

na naš il stran, samo difren a litl at list... edit hahaha
o očaju i ljubavi, životu i afteru, sex(iranju), uživanju, borbi, mržnji, humoru, umoru, snovima, bogovima, anđelima, drku i brku...
o joj vatever...

rejn džrops kip folin on maj head end aj kip folin...

kor.ime: eaw
loz.: guza - a ša ćeš(slegnuh slatko ramenima...)

some jedan. ona ne gleda na tu stranu. neće nikad ni pogledat. možda zrcalni odraz bude uhvatio oko, pa ti se za tren svidi. i pomisliš da je privlačna energija i da se može razvijati.
i onda vidiš o čemu se radi, nije ti jasno zašto i kako i kuda i kamo i k. i zabole te…
pustiš, misleć' nek' one se odluče, nek' skontaju* i shvate (se, sebe) više, no to ne dolazi i nema i ne postoji. nikad. jedino odraz.možda
možda, ipak, tamo negdje i nekad i htjedne se neka okrenuti, osvrnuti, ovaj put bar za malo duži moment (a onda to više nije moment) … a dužeg je lakše uhvatit i držat se za i…
i vidiš da zapravo i ustvari nisi pustijo , možda samo pokopao, i dobro ti, ali vraća se i reže, u ključnim i iznenadnim trenovima…
ima jedan stariji, malo i zna i zaista i odista je pustio, ali ne na neki obrambeni, bijesni, očajnički način, pustio je da se same se i strpljivo čeka ne čekajući, živi i uživa i koristi… i one dođu i odu(možda prečesto) nije im jasno potpuno prihvaćanje i boje se i ne znaju i kompliciraju. i onda im on kaže, samo napomene, da same sebe ruše i gube se i da je on tu…
odlučujte i kontajte i kombinirajte… kako god ti misliš da je najbolje za tebe. nema pecanja. i nema bolnih nervnih impulsa…
a valjda sve to s godinama dolazi…
mislim ako imaš pravilnu podlogu, a ako nemaš onda i ne razmišljaš o tome. uopće. il drugačije. bez biti.


nekako zbrčkah. neshvatljivi će uhvatit. pretpostavljam

*skontaju-dok to pisah pojavi se ona crvena pravopisno-gramatička crta i baš pogledah ima li koji prijedlog za ispravak riječi, i bi – skončaju (a kako dobro znamo da slučajnosti ne postoje…)…